Kada je na drugom ultrazvuku u trudnoći ugledala dva mala srca, Vera Bikicki Ivezić, akademska slikarka iz Beograda, silno se obradovala. Ali nije ni slutila da će nekoliko godina kasnije biti ponosna mama dva para blizanaca! Šanse da žena rodi jedan par jednojajčanih i jedan par dvojajčanih blizanaca manje su od 1:10.000, a baš takva sreća zadesila je mamu preslatkog četverca - Luke (4), Matije (4), Strahinje (2) i Isidore (2)


Dan mi izgleda kao na traci, bez odmora i predaha - kaže s osmehim Vera Bikicki Ivezić,  četvorostruka supermama. - Naporno je, ali i veoma lepo. Oni su najbolje što mi se desilo u životu.
Od prve dve crtice do nemirnih vragolana i neprestane graje put je bio lep, ali nekada i prilično težak. Verin prvi porođaj počeo je čim je „zakoračila“ u osmi mesec, tako da su Luka i Matija rođeni skoro dva meseca pre termina. Iako je porođaj bio prirodan i lak i dečaci nisu patili, ipak nije sve prošlo bez komplikacija. Luka je sa mesec dana u bolnici dobio toliko jaku upalu pluća da se pet dana borio za život.

- Luka je uspeo da se izvuče, ali posledice su ostale, ima cerebralnu paralizu. Bilo nam je jako teško, ali smo uporno radili s njim, pa je njegovo stanje mnogo bolje nego što su doktori predviđali i što snimci magnetne rezonance pokazuju. On je veseo, pametan dečak, i za sada ima teškoća samo sa hodanjem - priseća se Vera veoma teškog perioda kroz koji su prolazili.
A kada je dve godine kasnije u drugoj trudnoći saznala da opet nosi blizance, zbog svega toga je, umesto suza radosnica, počela da plače od straha.

- Strašno sam se plašila da se opet ne porodim prevremeno i da ne dođe do nekog problema s bebama - nastavlja priču Vera. - Zato sam disciplinovano ležala do samog porođaja, čak i ako možda nije bilo potrebe za tim. Imala sam i gestacijski dijabetes, pa sam bila veoma oprezna. Srećom, sve je prošlo u najboljem redu, samo su zbog položaja u stomaku rođeni carskim rezom.
Bez obzira na sva strah i strepnju, mališani su uneli mnogo radosti i topline u dom. Kako kaže Vera, drugi blizanci, koji su došli dve godine i osam meseci posle prvih, bukvalno su je vratili u život nakon svega preživljenog sa Lukom. Uz njih je našla preko potrebnu ravnotežu i počela da uživa u svakom trenutku.

- Jeste da su nam dani haotični i da nisam naslikala nijednu sliku još od 2008, ali smo srećni i zadovoljni. Još da su te tone sudova i planine veša malo manje, bilo bi i lakše - sa osmehom kaže Vera. - Mnogo nam znači što stariji blizanci, Luka i Matija, idu u vrtić, gde imamo fenomenalnu saradnju s vaspitačicama. Uskoro će i mlađi krenuti u kolektiv, a u međuvremenu nam pomažu bake, deke i ujna mog supruga. A i svi redom uskaču da pripomognu, ne pitaju.
Vera i njen suprug Nebojša čvrsti su u nameri da pomognu Luki da se što bolje izbori sa svojim problemom. Uporno su išli na vežbe na Kliniku za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, vežbanje kod kuće se podrazumevalo, a pravo otkriće bilo je odlazak na hipoterapiju. Ova metoda koja se zasniva na korišćenju trodimenzionalnog načina kretanja konja upotrebljava se za lečenja osoba sa funkcionalnim ograničenjima, neuromotornim i senzornim disfunkcijama.
Vera se takođe zbližila sa onima koji imaju slične „muke“. Povezala se sa Udruženjem blizanaca i trojki, a drugarice iz tog udruženja posebno su je dirnule kada su joj u drugoj trudnoći poslale nosiljke i auto-sedišta za bebe. Sa još dve mame prevremeno rođene dece - Svetlanom Preradović i Natašom Lalić, osnovala je udruženja roditelja prevremeno rođene dece. Zahvaljujući njihovom trudu i humanitarnim izložbama slika koje organizuju pod nazivom „Mali hrabri džokej“, dvanaestoro dece ove godine imaće priliku da ide na hipoterapiju.

- Maštam o tome da deci sa cerebralnom paralizom obezbedimo još uslova za hipoterapiju, ali i mnoge druge stvari koje su potrebne mališanima sa ovim problemom - poverava nam Vera svoje planove.